Prava radnika
U slucaju otkaza, onda kada poslodavac vise ne vidi mogucnosti za dalji angazman zaposlenog, postoji zakonska obaveza da se vodi racuna o socijalnoj dimenziji, odnosno mora se pre otkaza “napraviti socijalni izbor” zaposlenih koji njemu podlezu.
Sistem zaposljavanja na odredjeno vreme je u Nemackoj specifican. Preduzeca kojima su samo na ograniceno vreme potrebni novi zaposleni, njih angazuju preko posebnih firmi koje se bave posredovanjem radne snage. Radnik radi i prima platu u firmu kojoj je potreban, zaposlen je pak kod firme za posredovanje koje cine posebnu bransu. Zaposleni pri tome primaju tarifnim ugovorom utvrdjenu platu i ako trenutno nisu angazovani ni u jednoj firmi. Cilj ovog “sekundarnog” trzista rada jeste smanjenje nezaposlenosti i otvaranje mogucnosti ljudima koji su duze bili bez posla ili sami prekinuli staz da se lakse vrate na primarno trziste rada.
Pri tome su glavni faktori duzina rada u odredjenoj firmi, zatim starosno doba zaposlenog, porodicna situacija odnosno pitanje koga sve mora da izdrzava i eventualna invalidnost zaposlenog.
Otpustanje je nezakonito ukoliko postoji mogucnost da zaposleni nastavi da radi na bilo kojem drugom radnom mestu u preduzecu.
Otpremnina u slucaju ovakvog otkaza, ako je postovana trazena zakonska procedura, iznosi polovinu mesecnog prihoda za svaku godinu provedenu u preuduzecu.
Kao nocni rad u Nemackoj se racuna rad u vremenu od 23 do 06, u pekarama od 22 do 05. Nadoknada za ovaj rad, na koju se ne placa porez kao na normalno primanje, odredjuje se po slozenom sistemu u kojem je, na primer odredjeno da se satnica placa 25 odsto od dnevne za rad u intervalu od 20 do 06, dok dodatak iznosi 40 odsto na normalnu satnicu ako se pocinje posao posle ponoci.
Satnica se uvecava za 50 odsto za rad nedeljom, za 125 odsto za rad na praznik i za 150 odsto za rad na tzv. posebne praznike kao sto su Badnji dan, Bozic i Prvi maj.
Izuzev za nocni, za ostali smenski rad nema posebnih nadoknada.
Primanje tokom godisnjeg odmora ne razlikuje se od normalnog primanja. Poslodavci nisu obavezni da placaju tzv. regres za godisnji odmor. Onde gde postoji, njegova visina najcesce se utvrdjuje tarifnim ugovorom, a razlike su velike u zavisnosti od branse.
U proseku u bransama u kojima postoje tarifni ugovori 60 odsto zaposlenih prima dodatak za godisnji odmor, onde gde takvog ugovora nema samo 33 odsto. Nacelno regres za odmor nemaju zaposleni u bankarstvu i energetici, kao ni zaposleni u javnim sluzbama.
Na poseban placeni godisnji odmor u “vanrednim” situacijama zaposleni imaju pravo ako je on odredjen ili radnim ugovorom ili tarifnim ugovorom. Za sopstveno ili vencanje dece dobija se jedan dan placenog odmora, kao i za zlatnu i srebrnu svadbu roditelja.
U slucaju smrti najblizih clanova porodice dobijaju se dva dana, a ukoliko je odlazak na pogreb skopcan sa duzim putovanjem u dogovoru sa poslodavcem moguce je dobiti i dodatne dane.
Kada su bolesna deca, roditelji imaju pravo na odsustvo sa posla, i to do 10 dana godisnje po detetu, za troje dece maksimalno 25 dana godisnje. Samohrane majke ili ocevi dobijaju 20 dana po bolesnom detetu godisnje, maksimalno 50 dana za troje dece. Poslodavcu se mora dostaviti atest decijeg lekara, a za vreme tog odsustvovanja sa posla zaposleni ne dobija primanje od poslodavca, vec od zdravstvenog osiguranja.
Da bi se od zdravstvenog osiguranja ova naknada dobila potrebno je i da obolelo dete ne bude starije od 12 godina te da u domacinstvu ne zive osobe koje bi mogle da preuzmu njegovu negu. Naknada iznosi 70 odsto bruto primanja, maksimalno pak 90 odsto neto plate zaposlenog.
